Iz go­di­ne u go­di­nu ka­ri­je­ra hr­vat­ske pop zvi­je­zde To­ni­ja Ce­tin­skog ide uz­la­znom li­ni­jom. Iako bi se po bro­ju lju­di ko­ji do­la­ze na nje­go­ve kon­cer­te mo­glo re­ći da je To­ni odav­no „za­ku­cao” svo­je mje­sto u sa­mom vr­hu re­gi­o­nal­ne mu­zič­ke sce­ne, on ne po­su­sta­je. Za­jed­no sa od­lič­no uigra­nim ti­mom sa­rad­ni­ka stal­no pri­pre­ma ne­što no­vo, na ra­dost svih lju­bi­te­lja do­brog zvu­ka. Ako je su­di­ti po ener­gi­ji i ža­ru ko­jim pri­stu­pa po­slu, iz­vje­sno je da će­mo i u vre­me­ni­ma ko­ja do­la­ze uži­va­ti u od­lič­nim pje­sma­ma i na­stu­pi­ma za pam­će­nje.
Kan­ta­u­tor ko­ji je ot­pje­vao ve­li­ki broj du­e­ta (sa Ho­ze­om Ka­re­ra­som, Maj­klom Bol­to­nom, Oli­ve­rom Dra­go­je­vi­ćem, To­še­tom Pro­e­skim, Bo­ri­som Nov­ko­vi­ćem, Iva­nom Ban­fić, Ki­ki­jem Le­sen­dri­ćem, So­njom Ba­kić, Želj­kom Jok­si­mo­vi­ćem) dvi­je i po de­ce­ni­je na mu­zič­koj sce­ni pro­sla­vlja kon­cer­ti­ma ši­rom Evro­pe. No­vu 2016. do­če­ka­će u Cr­noj Go­ri, u pre­sti­žnom ho­te­lu „Splen­did”, a po­tom ga če­ka za­vr­še­tak no­vog al­bu­ma i pro­mo­ci­ja no­vih pje­sa­ma.
U no­vo­go­di­šnjem in­ter­vjuu za „Dan” To­ni Ce­tin­ski go­vo­ri o po­slov­nim pla­no­vi­ma za 2016. go­di­nu, ot­kri­va iz ko­je vi­zu­re po­sma­tra svo­ju ka­ri­je­ru i šta ga u po­slu či­ni sreć­nim.
Šta Vas odr­ža­va da uvi­jek bu­de­te u vr­hun­skoj mu­zič­koj for­mi?
- Ni­sam uvi­jek u top for­mi. Bit­no je da se ni­ka­da ne uz­di­žeš iz­nad ono­ga ko­li­ko re­al­no vri­je­diš, jer u slu­ča­ju pa­da ta­ko po­sto­je ve­će šan­se za pre­ži­vlja­va­nje tog ne­mi­nov­nog pa­da. U po­slu si, kao i u ži­vo­tu, ma­lo go­re pa ma­lo do­le, pa opet go­re i ta­ko u krug. Va­žno je sa­ču­va­ti se­be kao čo­vje­ka i bi­ti re­a­lan. I, na­rav­no, po­treb­na je do­bra pje­sma.
Kad sa da­na­šnje dis­tan­ce po­gle­da­te ka­ri­je­ru ko­ju ste na­pra­vi­li, šta bi­ste pro­mi­je­ni­li, a na ko­ji pe­ri­od ste naj­po­no­sni­ji?
- Ja­ko sam po­no­san kad znam da svo­jim po­zi­ci­o­ni­ra­njem u svi­je­tu mu­zi­ke, osim što i pu­bli­ka i ja uži­va­mo već 25 go­di­na, imam i pri­vi­le­gi­ju kon­kret­no po­ma­ga­ti oni­ma ko­ji­ma je po­moć po­treb­na, od­no­sno ba­vi­ti se hu­ma­ni­tar­nim ra­dom. Za me­ne je sva­ko ko svoj sta­tus ili po­pu­lar­nost kao jav­na oso­ba us­pi­je na naj­bo­lji na­čin is­ko­ri­sti­ti ka­ko bi po­mo­gao dru­gi­ma u pra­vom smi­slu ri­je­či zvi­je­zda, a ne uz­di­za­ti se iz­nad dru­gih na bi­lo ko­ji dru­gi na­čin. Osta­ti na ze­mlji je kru­ci­jal­no jed­na­ko kao i ne pre­sta­ti sa­nja­ti u ži­vo­tu. Uvi­jek ima i mo­me­na­ta ko­je bih mo­žda mi­je­njao, ali to on­da ne bi bi­lo to.
„Vje­ra ne­vje­ra” oba­ra sve re­kor­de. Je­ste li to oče­ki­va­li?
- Kad sni­mam ne­ku no­vu stvar u stu­di­ju, ne raz­mi­šljam ho­ću li oba­ra­ti re­kor­de ili po­no­vo ima­ti pu­ne are­ne ili pro­da­ti mi­li­o­ne al­bu­ma, ne­go jed­no­stav­no sa­mo pje­vam i za­ba­vljam se u sve­mu što ra­dim. Dra­go mi je dok me još uvi­jek sve za­ba­vlja i dok sve još uvi­jek us­pi­jem di­je­li­ti sa svo­jom pu­bli­kom u to­li­kom bro­ju. Imam su­per pu­bli­ku, ali i su­per sa­rad­ni­ke i pri­ja­te­lje. Oba­ra­li mi za­jed­no re­kor­de ili ne ni­je to­li­ko va­žno, ali je va­žno oprav­da­ti i ne iz­i­gra­ti me­đu­sob­no po­vje­re­nje i osta­ti svo­ji.
Sni­mi­li ste ve­li­ki Fal­kov hit „Dži­ni“. Ka­ko ste do­šli u kon­takt sa maj­kom ove ne­ka­da ve­li­ke evrop­ske zvi­je­zde i do­bi­li do­zvo­lu da sni­mi­te sve nje­go­ve ob­ja­vlje­ne i neo­bja­vlje­ne pje­sme? Ko­ja Fal­ko­va pje­sma se Va­ma naj­vi­še do­pa­da?
- Moj pri­ja­telj Or­sat Zov­ko me od­veo u Austri­ju u stu­dio fon­da­ci­je Fal­ko pro­duk­ci­je, gdje smo od­mah pr­vo sni­ma­li, a on­da se sve po­če­lo sa­mo od­vi­ja­ti. Ja sam sa­mo ušao u stu­dio i pje­vao. Po­nu­đe­na mi je i glav­na ulo­ga u mju­zi­klu „Rok mi Ama­de­us” ko­ji tu­ma­či Fal­kov ži­vot i pje­sme, ali ni­sam se bio spre­man od­re­ći svog ži­vo­ta ov­dje i pre­se­li­ti se u Austri­ju ili En­gle­sku, pa smo na­šli kom­pro­mi­sno re­še­nje. Do­bio sam na po­klon neo­bja­vlje­nu bi­o­gra­fi­ju Fal­ka i pra­vo da mo­gu sni­ma­ti sve nje­go­ve pje­sme na bi­lo kom je­zi­ku, na što sam po­seb­no po­no­san.
Za No­vu go­di­nu pje­va­te u „Splen­di­du“. Pro­šle go­di­ne ste 1. ja­nu­a­ra odr­ža­li fan­ta­sti­čan kon­cert na Tr­gu. Ka­ko će iz­gle­da­ti ovo­go­di­šnji no­vo­go­di­šnji re­per­to­ar?
- Bi­će opet fan­ta­stič­no, baš kao i sva­ki naš su­sret. A i ovaj put se ne­će­mo ta­ko fan­ta­stič­no smr­znu­ti kao pro­šle go­di­ne. Ha­ha­ha!
Odav­no na­ja­vlju­je­te no­vi al­bum. Ho­će li se on po­ja­vi­ti 14. fe­bru­a­ra 2016. ili ste da­li se­bi i sa­rad­ni­ci­ma još ma­lo pro­sto­ra, za slu­čaj da zbog pre­ve­li­kog bro­ja oba­ve­za ne stig­ne­te da za­vr­ši­te sve pje­sme?
- Al­bum bi, upr­kos zgu­snu­tim oba­ve­za­ma, tre­ba­lo po pla­nu iza­ći u fe­bru­a­ru, pa on­da 5. mar­ta kon­cert u Kom­bank Are­ni u Be­o­gra­du i 8. mar­ta u „Are­ni Za­greb” i ta­ko re­dom po­no­vo obi­ći sve osta­le gra­do­ve re­gi­je i za­jed­no sa svo­jom vjer­nom pu­bli­kom pro­sla­vi­ti na­ših pr­vih 25 go­di­na „bra­ka” i pro­mo­vi­sa­ti no­vi al­bum.
Kad bi­ste No­vu go­di­nu pro­vo­di­li ne­rad­no, ko­ga bi­ste vo­lje­li da slu­ša­te, na či­ji kon­cert bi­ste oti­šli?
- Mi­slim da bi ot­pu­to­vao ne­gdje gdje bi imao mir. A kad bih po­že­lio oti­ći na kon­cert, mi­slim da bi mi naj­bo­lje „sjeo” re­per­to­ar mo­je mla­do­sti: „Pink flojd”, „AC/DC” i slič­no.
Dio pri­ho­da sa osmo­mar­tov­skog kon­cer­ta u 2016. do­ni­ra­će­te hr­vat­skom fo­ru­mu za bor­bu pro­tiv ra­ka doj­ke. Vje­ru­je­te li da će­te lič­nim či­nom po­dr­ške ini­ci­ra­ti Va­še ko­le­ge da po­đu istim pu­tem?
- Oče­ku­je se da se u mar­tu otvo­ri i frak­ci­ja iste te me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je „Euro­pa Don­na” u Be­o­gra­du, kao i u osta­lim dje­lo­vi­ma re­gi­je, ka­ko bi od sva­kog kon­cer­ta u re­gi­ji dio pri­ho­da išao u iste svr­he. Ne bih di­je­lio sa­vje­te ko­le­ga­ma i vje­ru­jem da sva­ko od njih, ako že­li po­mo­ći, na­la­zi put i na­čin da bu­de ko­ri­stan. Sa­mo ako že­li, na­rav­no.
Šta će­te se­bi, a šta či­ta­o­ci­ma „Da­na”, po­že­lje­ti u 2016. go­di­ni?
- Zdra­vlja, mi­ra i sre­će že­lim se­bi, kao i svim do­brim lju­di­ma.
Sne­ža­na Mol­do­van

Mir­no spa­vam, ne osvr­ćem se
na ni­ske udar­ce
Pu­bli­ka Vas obo­ža­va, ali Vas no­vi­na­ri če­sto ne šte­de. Ko­li­ko Vas „po­mje­re iz ci­pe­la“ ne­ga­tiv­ni nat­pi­si u ve­zi sa Va­šim pri­vat­nim ži­vo­tom? Ka­ko pod­no­si­te te udar­ce?
- Ne osvr­ćem se pre­vi­še na ne­ga­tiv­no, jer od to­ga ne­ma ni­ka­kvog smi­sla. Ra­dim i ži­vim, a što je naj­va­žni­je mir­no spa­vam, za raz­li­ku od onih ko­ji ži­ve ka­ko bi dru­go­me is­ko­pa­li ja­mu pa sa­mi u nju pad­nu i si­gur­no ne­ma­ju mi­ran san.